Carstvo (Regnum) Eukaryota (biljke)
2a Biljke na čijem telu gotovo redovno razlikujemo koren, stablo i list: Cormobionta (Archegoniatae) – više biljke
Podcarstvo Protobionta (bescvetnice)
1b Biljke sa plastidama: 2
2a Pretežno vodene biljke, jednoćelijske do višećelijske, različito obojene. Organi, koji u njih proizvode spore i gamete, po pravilu su jednoćelijski i nemaju omotač od sterilnih ćelija. Zigot se u ženskim polnim organima nikada ne razvija u višećelijski embrion. Gameti su sa bičevima ili su samo muški gameti (viši predstavnici) sa bičevima: Phycophyta (alge, moszatok[3])
2b Suvozemne, kompleksne biljke, sastoje se od gljiva i algi; žive autotrofno. Vegetativno telo pločasto, žbunasto, končasto i sl. Alge se u ovih biljaka razmnožavaju vegetativno. Gljive, naprotiv, razvijaju svoja karakteristična plodišta (peritecije, apotecije): Lichenes (lišajevi, zuzmók[4])
Odeljak Mycophyta[5](gljive)
1b Spore nastaju egzogeno, po četiri, na dršci-bazidiji. Bazidije mogu biti jednoćelijske ili su podeljene poprečnim ili uzdužnim membranama u višećelijske (septirane) bazidije. Plodna tela su različitog oblika, ali se najčešće sastoje od drške (stipes) i šešira (pileus) na kome se nalazi fertilna zona, odnosno himenijum sa bazidijama: Basidiomycetes
Razred Ascomycetes[6]
Red Pezizales
Red Russulales
Red Aphyllophorales (= Poriales)
Red Bolatales
Red Gasterales
Lycoperdon piriforme Schaeffer ex Person. Kruškasta puhara. Körte alakú pöfeteg. Plodno telo smeđkasto-bele boje kruškastog oblika, na temenu ispupčeno; pokriveno lomljivim sitnim bodljama, 3-5 cm u prečniku. Meso u mladosti belo, neprijatno miriše. Spore uljano smeđe. Nađen na proplanku u šumi topole – Bukvać. Jestiv. (Tab. LXXXIII, 3)
Odeljak Lichenes (lišaji, zúzmók)
Red Lecideales
I. Fam. Cladoniaceae[7]
Telo sa korom, jednoliko, po obodu režnjevito, ljuspasto do listoliko; gonidijalni sloj od Pleurococcus (izuzetno sa Cyanophyceae). Podecije po površini, ređe po obodu, kratke, produžene ili jako razvijene, jednostavne ili granate, u poslednjem slučaju do žbunaste, valjkaste, kopljaste do peharaste, gole ili sa ljuspama, sa korom ili bez nje, unutra šuplje ili ispunjene; apotecije bočne ili na vrhu; kora samo od hifa. Hipotecijum najčešće svetao, retko taman. Parafize po pravilu negranate. Spore bezbojne, jednoćelijske, sa tanjim zidom.
1b Apotecijum smeđe, svetlosmeđe ili žute boje: 2
2a Grančice na vrhu i na mestu grananja probušene. Podecijumi savitljivi, glatki, povezano korasti, na krajevima nisu levkasto otvoreni, stoje samostalno ili obrazuju travni sloj, 15-50 mm visoki i 0,5-2,0 mm debeli, valjkasti, višestruko rakljasti ili nepravilno razgranati, sivozeleni, beličasti ili svetlosmeđi; bez ljuspi ili su gusto ljuspasti. Završci grana zašiljeni, pravi ili savijeni. K-, ali sasušeni imaju prljavosmeđu boju, Pd+; gorkog su ukusa: Cladonia furcata (Huds.) Schrad. Na pesku – Daščan. Hajdukovo. (Tab. V. 5)
2b Grančice i podecijum na krajevima i na mestu grananja zatvoreni. Podecijumi su oblika šila ili levka: 3
3a Talus je odozdo sumporaste ili beložute boje 0,5-10 mm širok, sa izduženim, usko seckanim, po ivici neriziniranim ili belo riziniranim ili sivim, mrkim, poput kićanki razgranato riziniranim izraslinama, K-, KCL+, Pd+ žute, zatim narandžastocrvene boje; gorkog je ukusa. Podecijum je jako redak, oblika levka, 2-15 mm dugačak: Cladonia foliacea (Huds.) Schrad. Na pojedinim mestima pokriva velike površine na pesku – Daščan. (Tab. V, 3 i 4)
3b Talus je odozdo beo ili belkast, ljuspe su sitne: 4
4a Podecijumi pravilni, 5-30 mm visoki, dobro razvijeni, sa 2-10 mm širokim jednostavnim ili nabreklim kupastim levkovima, iznutra čitavi i sa grubo bradavičasto pregradnom opnom; sivi ili zelenkastosive boje, grubo bradavičasti, obično bez ljuspi ili sitno ljuspasti: Cladonia pixidata (L.) E. Fr.
Varijabilnost vrste:
var. pocillum (Ach.) Flot. Talus dugo ostaje, dosta jo velik i debeo. Odozgo je obično smeđe boje i pomalo svetao, tesno je priljubljen uz podlogu, sastoji se od ljuspica koje gotovo stvaraju koru. Na pesku – Daščan, Bukvać. (Tab. VI, 2)
4b Podecijumi 10-40 mm visoki, 1-4 mm široki, uspravni, pravilni, međutim često deformisani i teško prepoznatljivi usled stojećih izbojaka i izdanaka na ivicama; ređe su valjkasti, kontinuirano ili pukotinasto korasti, bez izidija i soredija, goli ili lisnati; sivkasti ili sivozeleni, pri osnovi na izumirajućim delovima crni sa belim bradavicama: Cladonia degenerans (Flk.) Spreng. Na pesku – Hajdukovo, Daščan. (Tab. VI, 3)
Red Caloplacales
Podcarstvo Cormobionta (biljke stablašice – mahovine, papratnjače i semenjače)
Ključ za određivanje odeljaka:
1a Biljke male bez pravog korena, sa stabljikom i listovima (umesto korena razvijeni su rizoidi). Na stabljici stvaraju se sporogoni, a u njima posle redukcione deobe spore. Iz spore se razvija mahovina sa polnim rasplodnim organima (anteridije sa spermatozoidima i arhegonije sa jajnim ćelijama). Posle oplođavanja nastaje sporogon često na dršci: Bryophyta (mahovine[8])
1b Biljke veće do veoma velike, sa pravim korenom, pored stabla i listova: 2
2a Biljke bez cveta; razmnožavanje se vrši preko spora, koje se obrazuju u sporangijama. Sporangije se stvaraju na naličju listova. Iz spora se razvija malena, listu (retko krtoli) slična tvorevina – protalijum, koji je ponekad sastavljen od vrlo malog broja ćelija. Na protalijumu se razvijaju muški ili ženski polni organi (anteridije i arhegonije) ili jedni i drugi. U anteridijama nastaju mikroskopski mali spermatozoidi, od kojih jedan oplodi jajnu ćeliju nastalu u arhegoniji. Posle oplođavanja razvija se klica (embryo) iz koje izraste biljka, a na njoj opet nastaju sporangije sa sporama: Pteridophyta (papratnjače)
2b Biljke sa cvetom. U prašnicima nastaju mala polenova zrna (mikrospore), a na plodnim listićima semeni zametci, koji sadrže embrionovu kesicu (megaspora). Sadržina polenovih zrna raste u obliku cevčice do embrionove kesice i oplođuje jajnu ćeliju koja se nalazi u embrionovoj kesici. Posle oplođavanja nastaje iz jajne ćelije klica (embryo), koja je zatvorena u semenu, nastalom od semenog zametka. Iz klice se razvija opet nova biljka: Spermatophyta (semenjače)
Odeljak Bryophita (mahovine, mohák)
Vegetativno telo jasno razlučeno u stabljiku i listiće. Listići poređani većinom spiralno ili u tri reda, ređe u dva reda, vrlo često sa središnjim rebrom; bez rebra ili sa kratkim račvastim rebrom ređe. Sporogon se otvara poklopcem ili ostaje zatvoren.
1b Arhegonija i kasnije sporogoni na kratkim postranim nosiocima. Postoje posebni izdanci koji nose rasplodne organe i posebni sterilni izdanci. Listići najčešće srpasto savijeni: Hypnaceae
Odeljak Pteridophyta (paprati, harasztok)
1b Stabljika monopodijalno granata. Listovi veliki, većinom sa peteljkom, u mladosti na vrhu smotani, a na donjoj strani nose brojne sporangije. Biljke su većinom izosporne, ređe heterosporne. Protalijum izospornih predstavnika dvopolan, podzeman i nadzeman, heterotrofan i autotrofan. Protalijum heterospornih je jednopolan, veoma redukovan i ne izlazi iz spore, već se razvija u njenoj opni. Spermatozoidi mnogobičasti: Filicatae
Razred Equisetatae (rastavići, zsurlók)
Red Equisetales
I. Fam. Equisetaceae
Zeljaste višegodišnje biljke sa razgranatim, člankovitim rizomom. Članci obavijeni tankim listovima, najčešće međusobno sraslim u rukavac (ohreju). Na vrhu stabljike, ređe i na vrhu bočnih grana razvijaju se sporonosni klasovi izgrađeni od mnogobrojnih štitastih sporofila. Duž donje strane oboda sporofilnog štita formiraju se 5-10 sporangija sa mnogobrojniin sporama. Okruglaste spore nose po 4 končasta nastavka koji ih spiralno obavijaju (haptere). Protalijum nadzeman, jednopolan ili dvopolan.
1b Fertilne i sterilne stabljike jednake, zelene: 2
2a Sporofilni klas na vrhu okruglast, dug 10-30 mm i obično samo jedan. Sterilne i fertilne stabljike se istovremeno razvijaju, do 60 cm, jednostavne ili češće pršljenasto razgranate, sa 6-10 uzdužnih brazdi, između kojih su glatka ili malo rapava rebra. Rukavci zeleni, zubaca isto toliko koliko i rebara, zelene boje sa crnkastim vrhom i širokim suvokožičastim obodom, za trećina kraći od ostalog dela rukavca. Grančice obično uperene prema vrhu, ređe raširene i nadole povijene: Equisetum palustris L. Žablja preslica. Mocsári zsurló. VI-IX. Ustanovljena u fitocenozama: lisičje oštrice-velike oštrice (Carex) – Bukvać; vlasulje visoke (Festuca pratensis) – Bukvać, Jasenovac. Cirkumpolarna vrsta. (Tab. VI, 4, 5)
2b Sporofilna klas šiljata: 3
3a Stabljika vrlo razgranata, u jesen uvene, sa 8-20 izbočenih rebara bez brazda, sivozelena, do 150 cm visoka, sa velikom centralnom i mnogobrojnim perifernim šupljinama. Centralna šupljina iznosi 1/2-2/3 prečnika stabla. Lisni rukavci dugi do 20-22 mm, zeleni, prema vrhu više-manje levkasto prošireni. Zupci dugi 1/3 dužine rukavca i ima ih koliko i rebara; njihova osnova trajna, trouglasra, crnosmeđa s beličastim obodom. Vrhovi zubaca dugo zašiljeni, beličasti ili smeđi više-manje kovrdžasti i brzo otpadaju: Equisetum ramosissimum Desf. Razgranati rastavić. Hosszú zsurló. V-VIII. Pored puta u jarku – Hrastovača. Kosmopolit. (Tab. XVII, 2)
3b Stabljika jednostavna ill je pri dnu razgranjena. 10-30 (-50) cm visoka, 3 mm debela, sa 4-10 rebara. Rukavci prošireni, njihovi zupci otpadaju. Centralna šupljina je za oko 1/4 prečnika stabljike: Equisetum variegatum Schleicher ex Weber et Mohr. Prugasti rastavić. Tarka zsurló. IV-VIII. Pored puta – Bukvać. Cirkumpolarna vrsta. (Tab. XVII, 3)
Razred Filicatae[9] (paprati, harasztok)
Red Ophioglossales
Red Polypodiales
Ključ za podcarstva:
1a Biljke na čijem se telu ne mogu razlikovati koren, stablo i list: Protobionta2a Biljke na čijem telu gotovo redovno razlikujemo koren, stablo i list: Cormobionta (Archegoniatae) – više biljke
Podcarstvo Protobionta (bescvetnice)
Ključ za određivanje odeljaka:
1a Biljke bez plastida i uglavnom bezbojne; žive heterotrofno (saprofitski ili parazitski). Vegetativno telo najčešće končasto (hife) koje čine micelijum. Ćelijski zid kod većine predstavnika sastoji se od hitina i nekih hemiceluloza u različitim odnosima. Razmnožavaju se polnim i bespolnim putem pomoću spora: Mycophyta (gljive, gombák[2]).1b Biljke sa plastidama: 2
2a Pretežno vodene biljke, jednoćelijske do višećelijske, različito obojene. Organi, koji u njih proizvode spore i gamete, po pravilu su jednoćelijski i nemaju omotač od sterilnih ćelija. Zigot se u ženskim polnim organima nikada ne razvija u višećelijski embrion. Gameti su sa bičevima ili su samo muški gameti (viši predstavnici) sa bičevima: Phycophyta (alge, moszatok[3])
2b Suvozemne, kompleksne biljke, sastoje se od gljiva i algi; žive autotrofno. Vegetativno telo pločasto, žbunasto, končasto i sl. Alge se u ovih biljaka razmnožavaju vegetativno. Gljive, naprotiv, razvijaju svoja karakteristična plodišta (peritecije, apotecije): Lichenes (lišajevi, zuzmók[4])
Odeljak Mycophyta[5](gljive)
Ključ za određivanje razreda:
1a Spore nastaju u askusima, cevaste sporangije u kojima endogeno nastaje određeni broj mezospora (većinom 8). Askusi su većinom skupljeni u naročita plodišta, koja su građena od isprepletenih hifa (plektenhim). Ovde su askusi smešteni jedan uz drugi poput palisada te stvaraju, obično sa sterilnim hifama (parafizama), široko plodište, tzv. himenijum): Ascomycetes1b Spore nastaju egzogeno, po četiri, na dršci-bazidiji. Bazidije mogu biti jednoćelijske ili su podeljene poprečnim ili uzdužnim membranama u višećelijske (septirane) bazidije. Plodna tela su različitog oblika, ali se najčešće sastoje od drške (stipes) i šešira (pileus) na kome se nalazi fertilna zona, odnosno himenijum sa bazidijama: Basidiomycetes
Razred Ascomycetes[6]
Red Pezizales
I. Fam. Helvellaceae
Plodno telo sa drškom, askospore eliptične ili vretenaste, sa velikom unutrašnjom uljastom kapljicom. Među njima ima jestivih i otrovnih vrsta gljiva.
1. Rod Helvella Linné ex St. Amans.
Helvella monachella (Scop.) Fries. Monaški hrčak. Šešir modričasto-siv ili crvenkasto-siv, spolja mnogo tamniji a unutra belkast, gladak, nepravilnog oblika, iznutra nepravilno komorasto šupalj, naraste 2-5 cm u prečniku. Drška glatka ill blago naborana, unutra nepravilno komorasto šuplja, svetlosiva ili tamnopepeljasta, 3-8 cm visoka i 1,2 cm debela. Meso belkasto, sivo, lomljivo, tanko, miris i ukus prijatni. Spore bezbojne, eliptične. Ustanovljen na pesku u kulturi topole – Bukvać. Jestiva. (Tab. LXXXIII, 5)
II. Fam. Morchellaceae
Plodna tela se sastoje od šupljeg šešira, manje-više saćastog oblika, i šuplje drške, ili imaju izgled pehara sa kratkom i rebrastom drškom. Rastu u proleće po svim šumama, parkovima ili na rubovima šuma i polja.
1. Rod Verpa Sw. ex Pers.
Verpa bohemica (Krombh.) Schroet. Češka smrčkovica. Cseh kucsmagomba. Šešir nepravilno kupast ili zvonolik, u mladosti smeđastožut, zatim smeđast sa oblim uzdužno postavljenim vijugavim naborima, poprečna rebra su niža i pljosnatija, pod starost se nabori smanje i postaju crnkasti, dok se šešir drži za dršku samo na temenu, a ostali deo slobodno visi oko drške kao zvonce, do 5 cm u prečniku. Šešir u mladosti bled i crvenkasto-naprskan, kasnije postaje vodenasto-žućkast i prstenast zbog belih pahuljičastih ljuspi, valjkast ili stisnut, šupalj, lako lomljiv, iznutra spužvast, visok do 15 cm. Meso belkasto, vodenasto, kasnije žućkasto, prilično tvrdo, rskavičavo, miris i ukus prijatni. Spore oker-žute boje, glatke, vrlo velike, eliptično-duguljaste. Nađen u rano proleće u kulturi topole – Bukvać. Jestiva. (Tab. LXXXIV, 1)
Razred Basidiomycetes
Red Agaricales
III. Fam. Gomphidiaceae
Plodno telo prilično mesnato sa lamelama koje su retke, trbušaste i spuštaju se niz dršku. U mladosti lamele štiti parcijalni veo; šešir može biti suv, sluzav, gladak ili dlakav. Gljive rastu na zemiji, u simbiozi, nisu otrovne; otisak spora crn ili maslinasto crn.
1. Rod Chroogomphus (Sing.) O. K. Miller
Chroogomphus rutilus (Schff. ex Fr.) Miller (= Gomphidius viscidus Fries, Agaricus viscidus Linné, Agaricus lubricus Scopoli). Borov čavlić. Šešir bakarno-smeđe boje, mesnat, u mladosti kupast, zatim raširen i ispupčen, lepljiv, kasnije suv, vlaknast. Lamele se spaštaju niz dršku i lagano odvajaju od plodonosnog tela, rašljaste, pepeljasto žute, zatim čađavo crne boje. Drška žute boje, puna, 4-8 cm duga, vlaknasta, prema bazi tanja, prema šeširu prstenasto maljava; a ispod lamela se nazire ucrtkan venčić. Meso žućkasto sa ljubičastim tonovima, u dršci tamnije boje, bez mirisa, ukus prijatan. Spore tamnosmeđe boje, vretenaste. Raste krajem leta, nađena u borovoj kulturi – Daščan. Jestiva. (Tab. III, 3)
IV. Fam. Tricholomataceae
Plodno telo ovih gljiva prilično mesnato, a ponekad i vrlo žilavo. Sastoji se od šešira i drške, koja može biti u odnosu na šešir lateralno postavljena: himenijum može biti sastavljen od lamela, gladak ili vijugavo naboran; otisak spora može biti u raznim nijansama raznih boja; trama može biti pravilna ili bez reda. Ova familija ima veliki broj rodova u kojima postoje i jako otrovne vrste gljiva.
1. Rod Armillariella Karst. (= Armillaria Fr.)
Armillariella mellea (Vall. ex Fr.) Karst. Medenjača. Csupros gomba. Šešir žućkast a ponekad rđasto žute boje u raznim nijansama, mesnat, 5-10 cm u prečniku, pokriven tamnijim čuperastim ljuspicama koje mogu da se izgube, u mladosti okruglast, zatim ispupčen a na kraju potpuno otvoren. Lamele bele, kasnije crvenkaste, guste i prirasle za dršku. Drška žuto-smeđe boje, prema bazi crvenkasta, cilindrična, na donjem delu zadebljala, vlaknasta, puna pa šuplja, nosi belkast trajan venčić. Meso belo, miriše na gljive, ukus neizražen. Spore u masi bele, eliptične. Raste u jesen; nađena na panjevima lužnjaka – Hrastovača. Jestiva. (Tab. LXXXII, 1)
2. Rod Tricholoma (Fr.) Quél.
Tricholoma georgii (Clus. ex Fr.) Quélet. (= Calocybe gambosa (Fr.) Donk.) Đurđevača. Májusi pereszke. Šešir bledožut, a mladosti ispupčen, zatim raširen, po ivici vijugav, 4-10 cm u prečniku, debeo i mesnat, pod starost na temenu ulegnut i ispucan. Lamele bele, blede, tanke i vrlo guste, ispod šešira izrezane. Drška bele boje, cilindrična, vlaknasta i puna, visoka 5-8 cm. Meso belo, nepromenljivo na preseku, miriše na brašno, ukus prijatan. Spore u masi bele, eliptično-ovalne. Raste početkom maja meseca u grupama, cik-cak linijama i krugovima; nađena na ivici šume lužnjaka – Hrastovača. Jestiva, dobrog kvaliteta. (Tab. III, 4)
3. Rod Marasmius Fries.
Marasmius oreeades (Bolt. ex Fr.) Fries. (= Agaricus oreades Bolton) Vilin klinčac. Mezei szegfűgomba. Šešir žut ili svetlosmeđ, u mladosti ispupčen kasnije raširen, sa malim ispupčenjem na temenu, gladak, 2-5 cm u prečniku. Lamele belkaste a kasnije žućkasto-smeđe, retke, slobodne i odmaknute od drške. Drška bleda od šešira, tanka, puna, žilava i čvrsti, 4-7cin visoka. Meso belkasto, miris jak, sličan karanfiliću, ukus sladak. Spore bele, cliptičiie. baste od proleča do zime, busenasto ili u krugovima po livadama i proplancima šuma-rasprostranjen. jestiva, kvalitetna gljiva zbog jakog mirisa. (Tab. IV, 3)
V. Fam. Lentinaceae
Plodno telo karpofora, sporonosni organ bazid, organi za reprodukciju su bazidiospore. Himenijum izgrađen od lamela. Plodišta (karpofore) su većinom voluminozna, žilava ili tvrda.
1. Rod Pleurotus (Fr.) Quél.
Pleurotus ostreatus (Jacq. ex Fr.) Kummer. Bukovača. Késői laskagomba. Šešir prilično promenljive boje, u mladosti crnkast, kasnije siv, smeđkast pa i žučkast, ekscentričan i asimetričan, iznad drške malo ulegnut, sjajan, ivica vijugava i uvijena, 5-15 cm u prečniku. Lamele bele kasnije sivkaste, a pod starost žućkaste, spuštaju se niz dršku, guste i račvaste. Drška bele boje, ekscentrična u odnosu na šešir, puna, kratka, 2-4 cm. Meso belo, čvrsto, prijatnog mirisa i sladkastog ukusa. Spore u masi ljubičasto-sive, valjkaste. Raste na topoli – Hrastovača. Jestiva. (Tab. LXXXII, 2)
VI. Fam. Amanitaceae
Ove gljive se sastoje od šešira i drške. Imaju himenijum u vidu lamela; lamele su odmaknute od drške ili slobodne, trama lamela je bilateralna; na dršci se vrlo često nalazi gladak ili rebrast prsten, a na osnovi trajni veo (velum universale) koji može ostaviti tragove na šeširu u vidu krpica ili pahuljica; otisak spora je bele ili zelenkaste boje.
1. Rod Amanita Pers. ex Hooker.
Amanita phalloides (Vaill. ex Fr.) Secr. Zelena pupavka. Gyilkos galóca. Boja šešira je varijabilna ali najčešće zelenkasta ili žućkasta sa maslinastom nijansom, ponekad izbledi tako da šešir postaje beo. Inače, u mladosti je šešir ispupčen, zatim ravan, gladak sa nejasnim radijalnim vlaknima u obliku pruga na spojašnjem delu, 4-16 cm u prečniku. Lamele bele, guste, vrlo meke, široke, odvojene od drške, zaokruženih krajeva. Drška 5-15 cm visoka, beličasta ili sivo-zelenkasta, zadebljala prema velikoj bazalnoj lukovici koja je obavijena kesom-obojak (volva), bele boje; u gornjem delu nalazi se opnast, beo ili zeleno-žučkast viseći istrgani venčić. Meso belo a ispod kožice šešira zeleno-žućkasto, miris neodređen, ukus slabo kiselkast (ne sme se probati). Spore bele, okruglaste. Raste u toku juna do oktobra. Nađena je u šumi lužnjaka – Hajdukovo. Smrtno otrovna. (Tab. LXXXII, 3)
VII. Fam. Agaricaceae
Gljive iz ove familije imaju jasno izražen šešir i dršku. Šešir može biti gladak ili ljuspast, a drška može nositi jednostruki ili dvostruki prsten, ali je često i bez prstena; na bazi drške može se nalaziti i ovoj; otisak spora može biti različitih boja. Rastu na zemlji ili na trulom drveću.
1. Rod Agaricus L. ex Fr. (= Psalliota Fr.)
Agaricus xanthoderma Genevier (= Psalliota xanthoderma Gen.). Otrovna pečurka. Sárguló csiperke. Šešir beo u sredini može biti smeđkast, gladak, ponekad i ljuspast, koji na dodir postaje žućkast. 5-15 cm u prečniku. Lamele u mladosti crvenkaste a kasnije čokoladne boje. Drška bela svilenasta i glatka, a na dnu zadebljala, najpre puna a zatim cevasto šuplja, nosi trajan prsten koji je sa donje strane ljuspast, visoka 5-15 cm a debela 2 cm. Meso belo, na preseku prelazi u žutu boju što se naročito zapaža na dnu drške. Spore smeđe boje, ovalne. Raste u proređenoj šumi hrasta i bora – park šumi, Hrastovača. Otrovna. (Tab. IV, 1, 2)
2. Rod Lepiota (Pers.) S. F. Gray
Lepiota procera Scop. ex Fr. (= Macrolepiota procera (Scop. ex Fr.) Sing.) Srndak, sunčanica. Nagy őzlábgomba. Osnovna boja šešira sivo-smeđa sa velikim ljuspama, dok je ispupčenje tamno-smeđe i tvrdo. Šešir u mladosti okrugao ili jajolik, kasnije otvoren i po obodu ljuspast, a u centru ispupčen, 10-30 cm u prečniku. Lamele bele, mekane, guste, odmaknute od drške. Drška visoka 20-40 cm, smeđe išarana, vitka, cilindrična, šuplja, tvrda, na dnu lukovičasto zadebljala, sa prstenom koji se pomera po dršci. Meso belo, mekano, na preseku ne menja boju, prijatnog mirisa i ikusa koji podseća na lešnik. Spore u masi bele, eliptične. Raste leti i u jesen u bagremovim šumama – rasprostranjena. Jestiva, kvalitetna. (Tab. IV, 4)
VIII. Fam. Coprinaceae
Plodna tela su sastavljena od šešira i drške, imaju lamelast himenijum koji se kod mnogih vrsta, kad spore sazru, pretvara u crnu sluzavu ili prašnjavu masu; lamele mogu biti odvojene od drške ili se spuštaju niz dršku; unutrašnji splet lamela je pravilan; otisak spora je tamnosmeđe ili crne boje. Rastu na vrlo humusnom zemljištu, izmetu ili na trulom ostatku drveća.
1. Rod Coprinus (Pers.) S. F. Gray
Coprinus micaceus (Bull. ex Fr.) Fries. Blistava gnojištarka. Kerti tintagomba. Šešir žutosmeđ, tamniji u sredini, u mladosti poprskan sjajno blistavim zrncima, u mladosti ovalan, zatim zvonolik, naboranog ruba, slabo mesnat, 2-4 cm u prečniku. Lamele u mladosti bele, zatim sivo smeđe i na kraju crne, pretvaraju se u sluz. Drška ispod šešira malo tanja, bela, cevasta, glatka, 5-10 cm visoka. Meso krhko, boje šešira. Spore u masi smeđe-crne boje, eliplično produžene. Raste do kasno u jesen; nađena pored staze u šumi topole. Jestiva. (Tab. LXXXII, 4)
IX. Fam. Strophariaceae
Plodna tela ovih gljiva mogu biti mala, srednje veličine i velika, kožica šešira gotovo kod svih vrsta je sastavljena od radijalnih hifa; šešir može i ne mora da ima ostatke vela; otisak spora je najčešće ljubičaste ili ljubičasto-smeđe boje, spore su glatke.
1. Rod Hypholoma (Fr.) Kummer
Hypholoma fasciculare (Huds. ex Fr.) Kummer. Sumporača. Sárga kénvirággomba. Šešir sumporastožut, na temenu malo ispupčen i nešto tamniji, u mladosti zvonolik kasnije raširen, 3-7 cm u prečniku. Lamele guste, u mladosti sumporastožute, kasnije maslinaste, a na kraju zelenkasto-crne. Drška boje kao šešir, prema osnovi žućkasto-narandžasta, glatka vlaknasta i šuplja, sa prolaznim prstenom. Meso žuto, gorko, neprijatnog mirisa. Spore purpurno-smeđe boje, jajolike. Raste busenasto, od proleća do zime; nađena na panjevima lužnjaka – Čikerija. Otrovna. (Tab. LXXXII, 5)Red Russulales
X. Fam. Russulaceae
U ovoj familiji postoji vrlo veliki broj gljiva i to su gljive koje su vrlo teške za determinaciju. Plodna tela se sastoje od šešira i drške; himenijum je lamelast ili nepravllno šupljikav; boje su im vrlo žive; meso je tvrdo i krhko; otisak spora je žute, oker ili bele boje.
1. Rod Lactarius (D C. ex Fr.) S. F. Gray
Lactarius conroversus Pers. ex Fr. Topolova mlečnica. Rózsáslemezű keserűgomba. Šešir belkast sa vidljivim koncentričnim krugovima ružičaste boje, u mladosti ravno ispupčen, zatim levkast, a kasnije vrlo nepravilan i talasast, mesnat, lomljiv i tvrd. Često je prekriven lišćem i zemljom koju diže dok raste, jer je već u zemlji širok. Naraste 8-15 (30) cm u prečniku. Lamele vrlo guste, bele i kasnije ružičaste, prirasle ili se lagano spuštaju niz dršku. Drška belkasta, zdepasta prema osnovi uža, kratka, tvrda, puna, ponekad ekscentrično postavljena u odnosu na šešir. Naraste 2-5 cm u visinu i 1,5-3,5 cm u debljinu. Meso belkasto, tvrdo, krhko, miriše na voće, ljutog ukusa, na preseku ispušta belo mleko. Spore krem-crvenkaste boje, okruglaste. Raste a blizini topola – Daščan. Nije jestiva. (Tab. IV, 5)Red Aphyllophorales (= Poriales)
XI. Fam. Polyporaceae
Fertilna zona (himenijum) je neodređenog oblika, ali je najčešće u vidu cevčica raznih oblika i veličina. Među njima ima mnogo jestivih vrsta gljiva, ali su tvrde i žilave. Mogu se pronaći na zemlji, panjevima, dubećem živom i mrtvom drveću, pojedinačno, grupno ili busenasto.
1. Rod Polyporus Fries.
Polyporus squamosus (Huds.) Fries. Škripac. Pisztricgomba. Šešir žut sa smeđim koncentričnim ljuspama, mesnat, zatim kožast pa drvenast, u mladosti ravan, ulegnut, a na kraju lepezast, 10-40 cm. Cevčice bele, zatim sive, kratke, uglaste, čvrsto prirasle uz pod šešira i silaze niz dršku. Drška kratka, ekscentrična, čvrsto prirasla za stanište, perutava pa glatka, na donjem kraju crnkasta i zadebljala. Meso belo, elastično, kožasto pa drvenasto. Ukus slađi, miris na užeglinu. Spore bele, eliptične. Nađen na panju topole – Bukvać. Jestiva gljiva, dok je mlada.Red Bolatales
XII. Fam. Boletaceae
Plodna tela su debela i mesnata; himenijun je sastavljen od cevčica raznih boja i dužina ili od širokih lamela koje su međusobom pregradasto spojene. Neki speciesi poseduju velum pirtiale. Površina šešira može biti suva, sluzava, baršunasta i u raznim bojama; cevčice mogu biti bele, žute, crvene, narandžaste i maslinaste. Mnoge vrste na dodir menjaju boju. Veliki broj živi u simbiozi.
1. Rod Suillus Micheli ex S. F. Gray
Suillus granulatus (L. ex Fr.) Kuntze. Sluzavi vrganj. Szemcsésnyelű tinóru. Šešir smeđ sa okeržutim ili crvenim odsjajem, mesnat, prilično pravilan, prvo okruglast pa otvoren, u mladosti sluzav, ivica dosta uvijena, kožica se lako ljušti, 4-12 cm u prečniku. Cevčice žute boje, prirasle uz dršku, kod mladih pečuraka karakteristične su bledomlečne kapljice, koje se cede iz cevčica. Drška žute boje sa žućkasto-smeđim zrncima ispod šešira, puna, cilindrična, malo zakrivljena, 5-10 cm visoka. Meso žuto-bole boje, ne menja boju na preseku, prijatnog mirisa, sa ukusom koji sladi. Spore u masi smeđe, vretenaste. Raste leti i u jesen; ustanovljen u borovim kulturama. Jestiva. (Tab. V, 1, 2)
2. Rod Leccinum S. F. Gray
Leccinum duriusculum (Kalchbr. ex Schulz.) Sing. Topolov ded. Nyárfa érdestinóru. Šešir sivo-smeđe boje koja malo prelazi u crvenkastu, poluokrtiglast pa raširen, 5-20 cm u prečniku. Cevčice sivkasto-bele zatim sivkasto-smeđe, prema dršci kraće, rupice okrugle. Drška prekrivena smeđe-crnim ljuspama, cilindrična, prema osnovi deblja. Meso belo, na preseku menja boju u crvenkastu, zatim u zelenkasto-ljubičastu i na kraju u crnu. Nema mirisa, ukus sladkast. Spore eliptično-vretenaste. Nađen u blizini bele topole – Bukvać. Jestiv. (Tab. LXXXIII, 1)Red Gasterales
XIII. Fam. Lycoperdaceae
Gljive iz ove familije su ovalnog ili vrećastog oblika, rastu pojedinačno ili grupimično na zemlji ili na trulim panjevima, odnosno ostacima drveća. U mladosti je meso bele boje, kasnije postaje žućkasto i na kraju, kada spore sazru tamnosmeđe. Plodna tela pucaju i rasejavaju spore.
1. Rod Lycoperdon Tournef. ex Pers
Lycoperdon giganteum Batsch. ex Pers. Velika puhara. Óriás pöfeteg. Plodno telo bele ili smeđe-žućkaste boje, glatko ili naborano, za tlo vezano korenastim nastavkom i obavijeno dvostrukom ovojnicom. Naraste 10-50 cm u prečniku i dostiže težinu od nekoliko kilograma. Meso je u mladosti bele boje, mekano, kasnije postaje žućkasto pa maslinastozeleno i sluzavo i na kraju tamnosmeđe. Kod mladih gljiva miris i ukus su prijatni. Spore okrugle, smeđe boje. Raste na pašnjaku – Kelebija. Jestiva. (Tab. LXXXIII, 2)
Lycoperdon piriforme Schaeffer ex Person. Kruškasta puhara. Körte alakú pöfeteg. Plodno telo smeđkasto-bele boje kruškastog oblika, na temenu ispupčeno; pokriveno lomljivim sitnim bodljama, 3-5 cm u prečniku. Meso u mladosti belo, neprijatno miriše. Spore uljano smeđe. Nađen na proplanku u šumi topole – Bukvać. Jestiv. (Tab. LXXXIII, 3)
2. Rod Gaestrum Pers.
Gaestrum fimbriatum Fries. Trepavičasta zvezda. Közönséges csillaggomba. Plodno telo u mladosti je okrugla-mesnata čaura, kasnije tanko i lepršavo, otvor himenijuma dlakav, u početku beo, za jedan dan postaje prljavo žut. Spore smeđe okruglaste. Nađen u kulturi topole – Hrastoviča. Bez vrednosti. (Tab. LXXXIII, 4)
XIV. Fam. Phallaceae
Plodna tela u mladosti uvijena u beli želatinozni veo, okrugla i sa dugim hifama. Posle pucanja vela izraste drška sa kapicom, na kojoj sazrevaju spore, zelenkaste boje, uz razvijanje najneprijatnijeg mirisa u carstvu gljiva. Drška je šuplja i sunđerasta.
1. Rod Phallus Mich.
Phallus impudicus Linné ex Person. Stršak. Szömörcsöggomba. Šešir 3-5 cm visok, zvonolik, iznutra šupalj, sa mrežastom strukturom na kojoj se razvijaju spore, zelene ili tamnouljane boje. Kada spore sazru, razvijajući neprijatan miris, ispadnu na tlo, šešir ostane beo kao drška. Drška cilindrična, šuplja i prema bazi nešto tinja, porozna sa ostacima ovoja bele boje. Meso krhko. Spore eliptično-produžene. Nađen u šumi topole – Hrastovača. Nije jestiva.Odeljak Lichenes (lišaji, zúzmók)
Razred Ascolichenes
Red Lecideales
I. Fam. Cladoniaceae[7]
Telo sa korom, jednoliko, po obodu režnjevito, ljuspasto do listoliko; gonidijalni sloj od Pleurococcus (izuzetno sa Cyanophyceae). Podecije po površini, ređe po obodu, kratke, produžene ili jako razvijene, jednostavne ili granate, u poslednjem slučaju do žbunaste, valjkaste, kopljaste do peharaste, gole ili sa ljuspama, sa korom ili bez nje, unutra šuplje ili ispunjene; apotecije bočne ili na vrhu; kora samo od hifa. Hipotecijum najčešće svetao, retko taman. Parafize po pravilu negranate. Spore bezbojne, jednoćelijske, sa tanjim zidom.
1. Rod Cladonia G. H. Web.
Ključ za određivanje vrsta:
1a Apotecijum krvavo crven. Podecijum sa K-, Pd-. Izrasline od talusa su sitne, jedva 1 mm dugačke i toliko široke, često su koraste ill zakržljale, stoga ostaju samo pri osnovi podecijuma, imaju ljuspasti oblik, s gornje strane su prljavo maslinastozelene ili smeđe, a odozdo bele boje. Podecijumi valjkasti ili tojagasti (u gornjem delu deblji), vitki ili neravnomerno nabrekli, 4-30 mm visoki i 0,5-4 mm debeli, skroz sitno brašnasto, celom površinom soredijalni. Apotecijum se ne javlja uvek, crvene je boje a prečnika 1-2 mm, ima tamni zakržljali obod: Cladonia bacillaris Nyl. emend. Schade. Na Pesku – Daščan. (Tab. VI, 1)1b Apotecijum smeđe, svetlosmeđe ili žute boje: 2
2a Grančice na vrhu i na mestu grananja probušene. Podecijumi savitljivi, glatki, povezano korasti, na krajevima nisu levkasto otvoreni, stoje samostalno ili obrazuju travni sloj, 15-50 mm visoki i 0,5-2,0 mm debeli, valjkasti, višestruko rakljasti ili nepravilno razgranati, sivozeleni, beličasti ili svetlosmeđi; bez ljuspi ili su gusto ljuspasti. Završci grana zašiljeni, pravi ili savijeni. K-, ali sasušeni imaju prljavosmeđu boju, Pd+; gorkog su ukusa: Cladonia furcata (Huds.) Schrad. Na pesku – Daščan. Hajdukovo. (Tab. V. 5)
2b Grančice i podecijum na krajevima i na mestu grananja zatvoreni. Podecijumi su oblika šila ili levka: 3
3a Talus je odozdo sumporaste ili beložute boje 0,5-10 mm širok, sa izduženim, usko seckanim, po ivici neriziniranim ili belo riziniranim ili sivim, mrkim, poput kićanki razgranato riziniranim izraslinama, K-, KCL+, Pd+ žute, zatim narandžastocrvene boje; gorkog je ukusa. Podecijum je jako redak, oblika levka, 2-15 mm dugačak: Cladonia foliacea (Huds.) Schrad. Na pojedinim mestima pokriva velike površine na pesku – Daščan. (Tab. V, 3 i 4)
3b Talus je odozdo beo ili belkast, ljuspe su sitne: 4
4a Podecijumi pravilni, 5-30 mm visoki, dobro razvijeni, sa 2-10 mm širokim jednostavnim ili nabreklim kupastim levkovima, iznutra čitavi i sa grubo bradavičasto pregradnom opnom; sivi ili zelenkastosive boje, grubo bradavičasti, obično bez ljuspi ili sitno ljuspasti: Cladonia pixidata (L.) E. Fr.
Varijabilnost vrste:
var. pocillum (Ach.) Flot. Talus dugo ostaje, dosta jo velik i debeo. Odozgo je obično smeđe boje i pomalo svetao, tesno je priljubljen uz podlogu, sastoji se od ljuspica koje gotovo stvaraju koru. Na pesku – Daščan, Bukvać. (Tab. VI, 2)
4b Podecijumi 10-40 mm visoki, 1-4 mm široki, uspravni, pravilni, međutim često deformisani i teško prepoznatljivi usled stojećih izbojaka i izdanaka na ivicama; ređe su valjkasti, kontinuirano ili pukotinasto korasti, bez izidija i soredija, goli ili lisnati; sivkasti ili sivozeleni, pri osnovi na izumirajućim delovima crni sa belim bradavicama: Cladonia degenerans (Flk.) Spreng. Na pesku – Hajdukovo, Daščan. (Tab. VI, 3)
Red Caloplacales
II. Fam. Teloschistaceae
Telo lisnato, režnjevito ili žbunasto, dorziventralne ili radijalne građe. Gonidije izgrađene od Pleurococcus-a. Apotecije okruglaste, sedeće. Epitecijum zrnast ill praškast; hipotecijum svetao. Parafize jednostavne, septirane. Spore bezbojne. Piknokonidije kratke, prave.
1. Rod Xanthoria (Fr.) Th. Fr. em. Arn.
Xanthoria parietina (L.) Th. Fr. Telo manje-više okroglasto, prileglo, kožasto, žuto, režnjevito, ravno, po obodu talasasto. Apotecije isto obojene kao i telo. Po starim ogradama od drveta, kori drveća.Podcarstvo Cormobionta (biljke stablašice – mahovine, papratnjače i semenjače)
Ključ za određivanje odeljaka:
1a Biljke male bez pravog korena, sa stabljikom i listovima (umesto korena razvijeni su rizoidi). Na stabljici stvaraju se sporogoni, a u njima posle redukcione deobe spore. Iz spore se razvija mahovina sa polnim rasplodnim organima (anteridije sa spermatozoidima i arhegonije sa jajnim ćelijama). Posle oplođavanja nastaje sporogon često na dršci: Bryophyta (mahovine[8])
1b Biljke veće do veoma velike, sa pravim korenom, pored stabla i listova: 2
2a Biljke bez cveta; razmnožavanje se vrši preko spora, koje se obrazuju u sporangijama. Sporangije se stvaraju na naličju listova. Iz spora se razvija malena, listu (retko krtoli) slična tvorevina – protalijum, koji je ponekad sastavljen od vrlo malog broja ćelija. Na protalijumu se razvijaju muški ili ženski polni organi (anteridije i arhegonije) ili jedni i drugi. U anteridijama nastaju mikroskopski mali spermatozoidi, od kojih jedan oplodi jajnu ćeliju nastalu u arhegoniji. Posle oplođavanja razvija se klica (embryo) iz koje izraste biljka, a na njoj opet nastaju sporangije sa sporama: Pteridophyta (papratnjače)
2b Biljke sa cvetom. U prašnicima nastaju mala polenova zrna (mikrospore), a na plodnim listićima semeni zametci, koji sadrže embrionovu kesicu (megaspora). Sadržina polenovih zrna raste u obliku cevčice do embrionove kesice i oplođuje jajnu ćeliju koja se nalazi u embrionovoj kesici. Posle oplođavanja nastaje iz jajne ćelije klica (embryo), koja je zatvorena u semenu, nastalom od semenog zametka. Iz klice se razvija opet nova biljka: Spermatophyta (semenjače)
Odeljak Bryophita (mahovine, mohák)
Razred Musci
Vegetativno telo jasno razlučeno u stabljiku i listiće. Listići poređani većinom spiralno ili u tri reda, ređe u dva reda, vrlo često sa središnjim rebrom; bez rebra ili sa kratkim račvastim rebrom ređe. Sporogon se otvara poklopcem ili ostaje zatvoren.
Ključ za određivanje familija:
1a Arhegonija i kasnije sporogon stoje na krajevima glavnog izdanka. Ćelije listova kratke, rebro zalazi do vrha: Pottiaceae1b Arhegonija i kasnije sporogoni na kratkim postranim nosiocima. Postoje posebni izdanci koji nose rasplodne organe i posebni sterilni izdanci. Listići najčešće srpasto savijeni: Hypnaceae
1. Rod Tortella Limpr.
Tortella tortuosa (L.) Limpr. Busen veliki do jako velik. Listići u suvom stanju jako kovrdžavi. Hijalne ćelije listića na osnovici listića produžuju se visoko gore i obrubljuju listić. Peristomski zupci tri puta spiralno savijeni ulevo. Dozreva krajem proleća. U fitocenozi vlasulje janjčarice (Festucetum vaginatae). (Tab. XVIa, 1)
2. Rod Tortula Hedw.
Tortula ruralis (L.) Ehr. Biljka žuta ili smeđezelena do crnozelena, 2-5 cm visoka. Stabljika uspravna ili ustajuća. Listići skoro do vrha sa savijenim obodom, koji je široko zaobljen, na vrhu sa dugačkom bodljom. U fitocenozi vlasulje janjčarice na pesku. (Tab. XVIa, 2)
1. Rod Hypnum (Dill.) Hedw.
Hypnum cupressiforme L. Ćelije liske 10-15 puta duže nego šire. Listići stabljike po obodu celi ili na vrhu razređeno i nadole nazubljeni, kukasto savijeni ili sasvim pravog vrha. Stabljika oko 5 cm dugačka, poleže, ustajuća ili uspravna, nepravilno ili slabo do gusto i pravilno perasto granata. Često sa sporogonom. Busen bledo-zelen, žućkast do smeđkast i tamnozelen. Dozreva od zime do proleća. U borovoj kulturi, na pesku. (Tab. XVIa, 3)Odeljak Pteridophyta (paprati, harasztok)
Ključ za određivanje razreda:
1a Stabljika člankovita, a čvorove obuhvataju nazubljeni rukavci (nastali srašćivanjem pršljenastih listova). Grane u pršljenima, često nedostaju. Fertilni listovi skupljeni na stabljike ili grane u tvorevinu sličnu klasu, preobraženi u štitaste nosioce sa drškama; nosioci (sporofili) imaju na unutrašnjoj strani sporangije. Spore obavijene s 2 haptere. Protalijum zelen, sličan lišću, nadzeman, većinom nosi samo anteridije ili samo arhegonije: Equisetatae1b Stabljika monopodijalno granata. Listovi veliki, većinom sa peteljkom, u mladosti na vrhu smotani, a na donjoj strani nose brojne sporangije. Biljke su većinom izosporne, ređe heterosporne. Protalijum izospornih predstavnika dvopolan, podzeman i nadzeman, heterotrofan i autotrofan. Protalijum heterospornih je jednopolan, veoma redukovan i ne izlazi iz spore, već se razvija u njenoj opni. Spermatozoidi mnogobičasti: Filicatae
Razred Equisetatae (rastavići, zsurlók)
Red Equisetales
I. Fam. Equisetaceae
Zeljaste višegodišnje biljke sa razgranatim, člankovitim rizomom. Članci obavijeni tankim listovima, najčešće međusobno sraslim u rukavac (ohreju). Na vrhu stabljike, ređe i na vrhu bočnih grana razvijaju se sporonosni klasovi izgrađeni od mnogobrojnih štitastih sporofila. Duž donje strane oboda sporofilnog štita formiraju se 5-10 sporangija sa mnogobrojniin sporama. Okruglaste spore nose po 4 končasta nastavka koji ih spiralno obavijaju (haptere). Protalijum nadzeman, jednopolan ili dvopolan.
1. Rod Equisetum L.
Ključ za određivanje vrste:
1a Fertilne stabljike različite od sterilnih, nerazgranate, 10-30 cm visoke i 3-5 mm debele, sočne, bledomrke, poste rasejavanja spora uginu; na njima se nalaze 4-6 rukavaca do 20 mm dugih, bledomrkih, trbušasto naduvenih sa 8-12 mrkih igličasto lancetastih zubaca, dugi koliko i rukavci i često međusobno po 2-3 srasli. Sporofilni klas dug 1-4 cm. Sterilna stabla 10-80 cm visoka, jednostruko ili dvostruko pršljenasto razgranata; grane uspravne ili poluuspravne. Lisni rukavci sa 8-12 uzanih, zašiljenih, crnih i po obodu belih zubaca: Equisetum arvense L. Poljski rastavić. Mezei zsurló. III-IV. Ustanovljen u fitocenozama: lisičje oštrice-velike oštrice (Carex vulpina-riparia) – Bukvać; belešine (Calamagrostis epigeios) – Čikerija; vlasulje janjčarice (Festuca vaginata) – Daščan, Čikerija. Cirkumpolarna vrsta. (Tab. XVII, 1)1b Fertilne i sterilne stabljike jednake, zelene: 2
2a Sporofilni klas na vrhu okruglast, dug 10-30 mm i obično samo jedan. Sterilne i fertilne stabljike se istovremeno razvijaju, do 60 cm, jednostavne ili češće pršljenasto razgranate, sa 6-10 uzdužnih brazdi, između kojih su glatka ili malo rapava rebra. Rukavci zeleni, zubaca isto toliko koliko i rebara, zelene boje sa crnkastim vrhom i širokim suvokožičastim obodom, za trećina kraći od ostalog dela rukavca. Grančice obično uperene prema vrhu, ređe raširene i nadole povijene: Equisetum palustris L. Žablja preslica. Mocsári zsurló. VI-IX. Ustanovljena u fitocenozama: lisičje oštrice-velike oštrice (Carex) – Bukvać; vlasulje visoke (Festuca pratensis) – Bukvać, Jasenovac. Cirkumpolarna vrsta. (Tab. VI, 4, 5)
2b Sporofilna klas šiljata: 3
3a Stabljika vrlo razgranata, u jesen uvene, sa 8-20 izbočenih rebara bez brazda, sivozelena, do 150 cm visoka, sa velikom centralnom i mnogobrojnim perifernim šupljinama. Centralna šupljina iznosi 1/2-2/3 prečnika stabla. Lisni rukavci dugi do 20-22 mm, zeleni, prema vrhu više-manje levkasto prošireni. Zupci dugi 1/3 dužine rukavca i ima ih koliko i rebara; njihova osnova trajna, trouglasra, crnosmeđa s beličastim obodom. Vrhovi zubaca dugo zašiljeni, beličasti ili smeđi više-manje kovrdžasti i brzo otpadaju: Equisetum ramosissimum Desf. Razgranati rastavić. Hosszú zsurló. V-VIII. Pored puta u jarku – Hrastovača. Kosmopolit. (Tab. XVII, 2)
3b Stabljika jednostavna ill je pri dnu razgranjena. 10-30 (-50) cm visoka, 3 mm debela, sa 4-10 rebara. Rukavci prošireni, njihovi zupci otpadaju. Centralna šupljina je za oko 1/4 prečnika stabljike: Equisetum variegatum Schleicher ex Weber et Mohr. Prugasti rastavić. Tarka zsurló. IV-VIII. Pored puta – Bukvać. Cirkumpolarna vrsta. (Tab. XVII, 3)
Razred Filicatae[9] (paprati, harasztok)
Red Ophioglossales
II. Fam. Ophioglossaceae
Rizom kratak, puzeći ili uspravan; iz njega se obrazuju adventivni koreni i
listovi. Svake godine se iz rizoma obrazuje po jedan list, koji sporo
raste i koji je iznad peteljke diferenciran na sterilni i fertilni deo.
Sterilni deo je zelen. Sporangije imaju višeslojnu opnu koja se otvara
poprečnom pukotinom; spore sve jednake (izospore). Protalijum dvopolan, valjkast ili srcast, bez hlorofila, s mikorizom. Spermatozoidi mnogobičasti.
1. Rod Ophioglossum L.
Ophioglossum vulgatum L. Zmijski jezik. Kígyónyelv. Biljka 5-30 cm visoka. Sterilni deo lista jajolik ili
duguljast, po obodu ceo i sa mrežastom nervaturom. Fertilni klasić dug
2-5 cm i 3-4 mm širok, spljošten i na njemu se sa svake strane nalazi
12-40 (-50) uronjenih sporangija, koje se međusobno dodiruju. VI-II.
Livada pored rečice Kereš. Cirkumpolarna vrsta. (Tab. XVII, 4)
Red Polypodiales
III. Fam. Thelypteraceae
Rizom razgranat, puzeći ili je uspravan i kratak. Listovi dvostruko perasti, dlakavi bar sa donje strane; nervi slobodni. Sorusi okruglasti ili duguljasti i nalaze se blizu oboda listića ili su linearni i rasuti duž bočnih nerava listića. Induzijum žlezdasto nazubljen i bubrežast ili ga nema.
1. Rod Thelypteris Schmid.
Thelypteris palustris Schott. Močvarna paprat. Mocsári páfrány. VII-IX. Treset. Subborealno-cirkumpolarna vrsta.
[1] Na osnovu knjige Flora i vegetacija Subotičko-horgoške peščare (1986)
[2] Delimično obrađene u ovoj knjizi
[3] Nisu obuhvaćeni u ovom ključu
[4] Delimično obrađeni u ovoj knjizi
[5] Obradili Branislav Matijević i Sava Bošnjak
[6] Zastupljeni su i neki predstavnici reda Helotiales, a ređe Sphaeriales.
[7] Lichens determined by dr Harold Riedl, director of the Botanical Department of the Nature-Historical Museum in Wien. Opise vrsta sa mađarskog preveli J. Erdeši i L. Merković.
[8] Delimično obuhvaćene u ovoj knjizi
[9] Iz razreda zabeleženi su još: Asplenium trichomanes, Asplenium ruta-muraria, Phyllitis scolopendrium, Salvinia natans.
No comments:
Post a Comment